Simptomi menopauze kod žena i alternativne metode savladavanja
Klimakterijum ili klimaks je period u životu žene u toku koga telo prelazi iz stanja u kome može da se reprodukuje u stanje nereprodukcije. Klimakterijum označava prestajanje funkcionisanja jajnika. Ali klimakterijske promene događaju se i na mnogim drugim delovima tela i utiču na celokupni telesni sistem. Menopauza se odnosi se na taj specifičan događaj prestanka menstruacije, koji se u proseku događa u toku dve godine oko 47 godine života (međutim smatra se normalnim i ako se menopauza dogodi između 35 i 60 godine).
Menopauza je potencijalni problem svake žene koja dođe u određene godine. Nepoznavanje simptoma menopauze kao i načina kako se boriti protiv njih može dovesti do komplikacija u životu žene koja prolazi kroz taj period. Takođe, ukoliko okolina ne poznaje ili nema razumevanja za menopauzu, život žene može se iskomplikovati i na tom polju.
Radi boljeg razumevanja i prihvatanja procesa koji se odvija važno je poznavati simptome, njihove uzorke i okidače, kao i moguća rešenja za lakše prolaženje kroz taj životni period.
Tipični simptomi, kao što “valunzi” (napadi vrućine) ili noćna znojenja, izazvani su promenom nivoa hormona u ženskom reproduktivnom sistemu. Skoro sve žene primećuju rane simptome dok još uvek imaju menstruaciju. Ovo stanje postepenog opadanja hormona i menjanja njihovog nivoa zove se perimenopauza, i često počinje u ranim četrdesetim godinama. Generalno je dobro na početku menopauze posetiti lekara, ali sledeći simptomi su siguran znak da je lekar potreban: teško krvarenje, produženo krvarenje, više od 7 dana, krvarenje nakon seksualnog odnosa, krvave tačke, bol u predelu donjeg trbuha, pojačan rast kose, gojenje bez razloga, vaginalni odlivak neprijatnog mirisa.
Simptomi menopauze obično traju tokom čitave menopauzalne tranzicije (do sredine 50tih), ali kod nekih žena mogu trajati tokom celog života. Neki od najčešćih i najproblematičnijih simptoma za ženu su:
- Napadi vrućine (valunzi) i/ili napadi zime
Istraživanja rađena u SAD pokazuju da od 75-84% žena ima ovaj simptom u toku menopauze. Napadi vrućine javljaju se iznenada, osećaj se širi celim telom i uzrokuje crvenilo naročito u predelu lica i gornjih delova tela. Napadi vrućine su reakcija tela na smanjenje nivoa estrogena. Kod nekih žena se proizvodnja estrogena smanjuje postepeno, izazivajući vrlo malo napada vrućine. Ali kod drugih, jajnici odjednom prestaju da proizvode estrogen (isto je kad je u pitanju hirurški izazvana menopauza). Kod ovih žena napadi vrućine mogu biti zaista mučenje.
Okidači za napade vrućine često mogu biti i spoljašnji: kao što su toplota, fenovi, grejalice, stres i anksioznost, ljuta i začinjena hrana i piće, cigarete, kofein, alkohol i šećer. Stručnjaci smatraju da bi žene ukoliko bi uspele da izbegnu ove okidače, promenom dnevnih navika, osetile razliku.
- Noćna znojenja su večernje varijante napada vrućine, ali su mnogo jači. Oni su takođe posledica smanjenja estrogena. Promena u nivou estrogena utiče na hipotalamus u mozgu, koji je odgovoran za regulaciju telesne teperature. Ona prekidaju san a nespavanje utiče i na dnevne aktivnosti. Uobičajeni simptomi noćnih znojenja su iznenadna i jaka vrućina, nepravilan puls, vrtoglavica, crvenilo, hladnoća i glavobolja. Jedna studija pokazuje da prosečno 19% žena između 40 i 50 godine koje i dalje imaju regularnu menstruaciju imaju i noćna znojenja. Kod većine žena ovi simptomi počinju da se javljaju u perimenopauzi. Istraživanja pokazuju da ne doživljavaju sve žene na isti način noćna znojenja, već i da godine i rasa imaju uticaj na doživljaj. Okidači i način tretiranja je isti kao i kod napada vrućine, izbegavanje toplotnih izvora i promena načina života.
- Neredovna mestruacija, menstrualne nepravilnosti
Neredovnom menstruacijom smatraju se odstupanja od tipičnog menstrualnog ciklusa jedne žene. Većina žena ima iskustva sa odsustvom menstruacije, kratkim ili neregularnim periodom menstruacije u jednom trenutku života. Iako se svaka žena razlikuje, pod normalnim periodom podrazumeva se da je period između dve menstruacije između 25-31 dan, sa krvarenjem koje traje u proseku 5 dana i prosečnom količinom krvi od 2 do osam kašika. Ipak ove podatke treba uzeti kao opšte, zato što svaka žena ima različita iskustva. Brojna stanja mogu izazvati neredovnu menstruaciju a najčešće je hormonski disbalans. Bilo da menstuacija dolazi češće, na 24 umesto 28 dana, ili da kasni. Bilo da je jedan ciklus lak i kratko traje, a drugi dugačak. Bilo da se menstruacije ne dobije jedan mesec, a onda nekoliko meseci dobija normalno. Menstrualne neregularnosti događaju se najčešće sredinom četrdesetih godina.
Opet je uzrok smanjivanje estrogena. Najćešći simptomi neregularnih menstruacija su: neučestale ili prečeste menstruacije, izostale menstrualcije, bolni grčevi, nenormalno trajanje krvarenja, promene u krvi, krvavi ugrušci, neplodnost. Anovulacija je stanje kada jajnici ne proizvode jajnu ćeliju za vreme menstrualnog ciklusa, i često sa događa neregularnim menstruacijama za vreme menopauze. Česta je pojava kod žena u perimenopauzi da krvare a ne ovuliraju. Ipak, važno je znati da se oplodnja može dogoditi u bilo koje vreme pre menopauze, čak iako žena ima neredovan menstrualni ciklus.
- Gubitak seksualne želje
Termin libido, ili seksualna želja koristi se da opiše seksualnu žudnju i želju za seksom. Nedostatak libida je smanjenje ili nedostatak interesa i želje za seksualnom aktivnošću. Seksualna osećanja javljaju se retko i energija za seks drastično opada ili nestaje iz života žene.
Estrogen igra vitalnu ulogu u ženskoj seksualnosti jer pojačava osećaj pomažući u proizvodnji vaginalne lubrikacije i uspostavljanju zdravog vaginalnog tkiva. Telo takođe s godinama počinje da prozivodi i manje androgena (testosterona). Stručnjaci veruju da je ovaj pad androgena može u ženi izazvati nedostatak seksualne želje u toku menopauze.
- Promena raspoloženja
Menopauza ne samo da stvara neugodne fizičke simptome već i emocije mogu biti nekontrolisane. Više od 50% žena doživljava promene raspoloženja tokom menopauze. Simptomi promene raspoloženja su: neočekivane emocije, depresija, nedostatak motivacije, ekstremna raspoloženja, nervoza, agresija, nedostatak strpljenja, osećaj stresa, melanholija. Promene raspoloženja su uglavnom izazvane hormonskom tranzicijom kroz koju žena prolazi. Hormon estrogen utiče na proizvodnju serotonina, koji je neuroprenosnik za raspoloženje. Pored hormona, u menopauzi, na promenu raspoloženja takođe utiču noćna znojenja, napadi vrućine, fizičke promene, vrtoglavica.
- Zamor
Umor je jedan od najčeših simpotma menopauze. Definiše se kao konstantni i uporni osećaj slabosti i niskog nivoa energije. Različiti hormoni, kao i životni stil utiču na osećaj umora.
Ostali simptomi menopauze su: gubitak ili slabljenje kose, takođe gubitak ostalih dlaka na telu, ali i pojava dlaka na licu, poremećaj sna, poteškoće sa koncentrisanjem, disorijentacija, mentalna konfuzija, gubitak memorije, vrtoglavost, gubljenje balansa, dobijanje na težini, često mokrenje, osećaj nadutosti, promene na prstima, promena mirisa tela, glavobolje, bol u grudima.
Alternativni tretmani
Menopauza je prirodna tranzicija tela ali kod mnogih žena ona uzrokuje čitav spektar neprijatnih simptoma zbog konstantne promene hormona. Napredak u tehnologiji i nedoumice oko tradicionalnih metoda kao što su hormonska terapija (koja se povezuje sa povećanim rizikom od raka dojke, srčanih oboljenja i infarkta) ohrabrili su mnoge žene da pokušaju sa alternativnim tretmanima u borbi protiv menopauze.
Alternativni tretman u borbi protiv menopauze su svedeno rečeno promena životnog stila i alternativna medicina.
Često mnoge jednostavne promene u životu mogu da donesu mnogo poboljšanja, kao što su tehnike za smanjenje stresa poput joge ili meditacije kombinovani sa redovnim telesnim vežbama i izbalansiranom ishranom.
Prema mnogim istraživanjima u nekim namirnicama nalaze se tzv. fitoestrogeni, tj. biljni estrogeni koji su po svom pozitivnom delovanju slični estrogenima, a takve namirnice su: pre svega, soja i crvena detelina, zatim kukuruz, jabuke, šargarepa, ječam, zob i ostale integralne žitarice, orasi, badem, lanene semenke i drugo orašasto voće, bobičasto voće (borovnice, kupine, trešnje, ribiz i sl.) pa se preporučuje redovno uzimanje. U nekim studijama se navodi da su nepoželjni simptomi menopauze ublaženi svakodnevnim uzimanjem 60 grama sojinih belančevina (pola šoljice sojinog sira tofu i šoljica sojinog mleka, ili 1/3 šoljice sojinog brašna), takođe uzimanjem 50 g sojinog brašna i 30 g lanenih semenki.
Alternativna medicina, u smislu korišćenja biljaka, pomaže u borbi protiv simptoma menopauze. Tu spada čaj od cvetova hmelja; zatim odoljen (Valeriana officinalis) u obliku čaja ili tinkture, zatim šafran (Crocus sativus) u obliku tinkture ili čaja. Mogu pomoći med, cvetni prah (polen) i matični mleč, čaj od bosiljka protiv napada vrućine.
Preporučuje se korišćenje zdravih, celih namirnice sa što manje šećera. Izbegavati brzu hranu, kofein i alkohol. Uz svaki obrok trebalo bi uzimati dovoljno belančevina, pri čemu se prednost daje belančevinama biljnog porekla.
Zahvaljujući razvitku informacije o menopauzi danas su dostupne svima, ona više nije tabu tema u našem društu. A žene mogu na različitim internet stranicama potražiti detaljnije na koje sve načine lakše mogu proći kroz ovo životno doba.
Priredila: Tea Nikolić
Postavila tea 03/11/2010
Povezano:
