impresija
„NA TELU STARCA PRONAĐENA 32 UBODA“ glasio je jedan od naslova u novinama prethodnog meseca. Naravno, ovakav naslov već na prvi pogled izaziva zgražavanje i sažaljenje prema ubijenom. U tekstovima, koji su objavljeni u krajnje senzacionalističkon tonu, poput jeftinih krimi romana, ubijeni muškarac se opisuje kao nevina žrtva, nesrećni starac i penzioner,a ubistvo je okarakterisano kao brutalno, svirepo, monstruozno.
Kao i kod većine ljudi, i kod mene ovakav naslov izaziva šok, ali čitajući dalje tekstove u nekoliko domaćih novinama nisam mogla da verujem na koji način se izvrću činjenice i nekako namerno se čitalac navodi na ideju da je pravi zločinac žrtva, a jedina žrtva zločinac.
Iako je fenomen poznat kao spinovanje prisutan u svim porama ovog društva,što je naročito izraženo kada je reč o ženama, nakon prvobitnog šoka od naslova usledio je jedan mnogo veći kada sam pročitala tekstove.
Devojku koja je pored toga što je preživljavala seksualno zlostvaljanje od strane nasilnika kojeg je usmrtila ubodima nožem, bila godinama izložena nasilju od strane roditelja, i od strane centra za socijalni rad, novinari su se utrkivali da osude i prikažu kao monstruma.
U svim tekstovima jeste istaknuto da je reč o devojci koja je od detinjstva preživljavala nasilje zbog kojeg je počela da beži od kuće već sa sedam godina, ali nijedanput se ne pominje odgovornost nadležnih isntitucija u kojima su svi znali u kakvoj je situaciji ali niko nije hteo da joj pomogne. U policiji kažu da su znali da je ona uvučena u prostituciju kao i ko je makro koji je prisiljavao na prostituciju ali ništa nisu hteli da urade povodom toga. Navode tekstovi da su policajci rekli da ona „ nikada nije htela da kaže ime makroa!“. Zaista nisam mogla da verujem šta sam pročitala. Imala sam prilike do sada da pročitam, vidim i uvidim da žene inače nemaju apsolutno nikakvu zaštitu ni od koga, a tek posebno žene koje trpe nasilje od muža/partnera ili su u prostituciji ili pornogarfiji, i da društvo kao po komandi trči da uperi prst, osudi i okrivi u upravo njih same za ono što im se dešava, ali sam nekako naivno verovala da bi obzirom da je reč o tinejdžerki, drugačije reagovali. Mislila sam da možda neće biti tako iako sam znala da je preko 90% punoletnih žena koje su u prostituciji i pornografiji uvučene kad nisu bile punoletne. Ko bi je zaštitio kad bi rekla ime makroa?! Naravno, niko, kao što je niko nije zaštitio iako su svi znali da joj je otac nasilnik, iako su svi znali da je ubijeni muškarac nasilnik, iako su svi znali ime makroa. Šta bi se dogodilo da je ikada ikome rekla?! Ništa!! Kao što se ni sada nije dogodilo ništa. Ona je u zatvoru, makro na slobodi! On bi policiji platio malo preko onoga što inače plaća, bio bi slobodan čovek. A nesretna devojka?! Ona bi nestala, jer „takve žene nikome nisu važne, one i ne postoje, za njih se ne zna, i nikome nece nedostajati“
kao verovatno neke devojke pre nje, koje nisu imale hrabrosti da ubiju nasilnike i na taj način bar za kratko imaju osećaj da su nešto promenile.
Ona će će biti osuđena na zatvorsku kaznu jer je ovo društvo nažalost sklono tome da osuđuje žrtve a ne zločince! Nju ce staviti pod ključ, obeležiti, možda će je slati kod psihijatra jer njoj „sigurno nešto fali, čim je to učinila“. A svi nasilnici, makroi, prostituteri će nastaviti nekažnjeno da uživaju u nasilju koje vrše, a nemi posmatrači će ostati nemi i ubrzo će zaboraviti „nemili incident“ koji se dogodio u njihovom gradu, ako već i nisu.
NA NAMA JE DA NE BUDEMO NEMI POSMATRAČI I DA REAGUJEMO!
Postavila jodie 18/05/2012
Povezano:
